Програмирање

Студенти треба да стекне знања и вјештине за писање програма у вишим програмским језицима до нивоа потребног за самосталан развој једноставнијих програма. Усвојена знања помоћи ће му да боље разумије како функционишу софтверска рјешења која га чекају у вишим годинама те да лакше развија програме на другим предметима студија. Вјежба се изводе у конкретном програмском језику који не мора бити исти сваке године, али теоретска настава наглашава опште концепте, заједничке за све програмске језике, што студента доводи у прилику да савлада било који програмски језик.

Након полагања предмета студент ће моћи да:
демонстрира основна знања о функционисању рачунара и развоју рачунарских програма,
да напише једноставан програм попут програма за израчунавање запремине једноставног тијела, за селекцију елемената низа, сортирање низа, угао између два вектора уводећи подпрограм за израчунавање модула вектора, суму низа заданог општим чланом, множење матрица, одређени интеграл функције двију промјенљивих, нуле нелинеарне функције и слично,
докаже да разумије задани код,
у програмском коду открије намјерно унијету грешку и предложи корекцију,
нацрта дијаграм тока заданог програмског кода.

Организација дигиталног рачунара. О рачунарским програмима и програмским језицима. Основни елементи програмског језика. Развојно окружење. Писање, превођење и покретање програма. Процес развоја програма. Алгоритми и дијаграми тока. Елементарне алгоритамске шеме: линијске, са гранањем и цикличке. Синтакса и семантика језика. Типови података. и декларисање типова. Оператори (аритметички, релациони, логички, знаковни, адресни). Улазно излазне-операције. Математичке, знаковне и претварачке функције. Контрола тока програма. Програмирање цикличких структура. Низови и листе. Програмски модули. Потпрограми. Библиотеке потпрограма. Локалне и глобалне промјенљиве. Структуре и уније података. Операције са датотекама (фајловима).

1. Ласло Краус, Програмски језик С са решеним задацима, пето издање, Академска мисао, Београд, 2004.

2. C Language Reference

I колоквијум (30 бодова), II колоквијум (30 бодова), активност на настави (5 бодова) и завршни испит (35 бодова).

Предавања, лабораторијске (рачунарске) вјежбе, самостална израда пројектног задатка и консултације.