Социологија морала

У предмету се анлизира однос морала као субјективног човјековог осјећаја за праведност и истину утемељену у свијести и самосвијести, те морала као друштвеног феномен у коме субјективни осјећај (не)коренспондира са колективном свијешћу. У том смислу морал се може посматрати кроз различите друштвене подсистеме као што је морал и религија, морал и образовање, морал и политика, морал и породица итд. Предмет анализира моралне норме као чисте феномене моралног поступања али прати и одређене појаве новије историје у којима савремени процеси рацинализације ума доводе до удаљавања од темељних људских вриједности по којима се човјек разликује од других бића а што га супротно од морала доводи до злочина у стању бесвјесности о истом. Осим одређених теоријских приступа у прочавању моралног поступања у предмету се анализирају проблеми и дилеме кроз које се процјењују одређене људске одлуке и праксе као што су проблем еутаназије, абортуса, моралног поступања омладине, итд.

Студенти ће бити оспособљени да критички промишљају друштвени морал као идел или највишу вриједност заједнице којој припадају, али и да на основу властите свијести доносе самосталне моралне одлуке које не морају бити усаглашене са друштвеним моралом као колективном свијећшу. У времену пада друштвених вриједности, политичке нестабилности и економске несигурности, морал се налази под притиском смисла властитог постојања. С тога се едукација студената о процјени моралног вредновања и поступања намеће као обавезни и незамјенњив задатак у образовању.

2. Однос етике као фолозофске дисциплине и социологије морала
3. Морална дужност, морално добро и морална норма
4. Однос морала као друштвене норме и субјективног става и поступања
5. Садржај моралних чињеница- зло невиних, незаслужена патња, правда другог...
6. Диркемово схватање морала и моралног поступања
7. Социокултурна теорија о морала Талкота Парсонса/први колоквијум
8. Морал у перспективи културализма и друштвено историјског структурализма
9. Савремена породица у моралној перспективи
10. Однос морала и политике, морала и религије
11. Друштвена конструкција друштвене ставрности-смисао смисла вриједности
12. Морални пад модерности-холокауст- Зигмунд Бауман
13. Баналност зла- Хана Арент
14. Морална правила и изузеци, (еутаназија, абортус)/Дуги колоквијум
15. Јасперсове 4 врсте кривице

Студенти у току семестра имају два колоквијума (по 20 бодова) и имају обавезу да презентују семинарски рад или реферат по заданој или самостално одабраној теми (5 бодова). За присуство настави и вјежбама остварују максимално 5 бодова. Усмени дио испита се изводи у раније дефинисаним терминима испитних рокова

Користе се вербалне методе и то монолопшка дијалошка и метода разговора. током израде колоковијума користи се писмета метода.