Терапијски модели социјалног рада

Циљеви реализације програма су да, поред теоријских концепата, обухвати обуку студенату за
примену различитих терапијских модела који се могу користити у социјалном раду у складу са
стандардима социјалне терапије и рехабилитације. То социјалним радницима даје шансу да, уз
одговарајућу едукацију, постижу позитивне промене у свом професионалном идентитету,
афирмацији, стручној комуникацији и развоју.

Овако конципирана настава пружа студентима савремено професионално образовање према
стандардима струке, што треба да омогући одговарајуће промене у погледу њихове компетенције
да се активно баве терапијским радом. Жељени исходи учења могу се постићи приступом који у
највећој мери ангажује студенте у практичним активностима које су непосредно повезане са
њиховим компетенцијама уз активну партиципацију и оспособљавање за самосталан
професионални рад.

Развојна тенденција савремене методологије социјалног рада огледа се у покушају груписања
метода и техника сличног теоријског оквира у веће целине (моделе) чија је карактеристика
еластични терапијски концепт, оперативна методологија и доступни циљеви за реализацију.
Основна вредност наведене тенденције је што обједињује и повезује теорију и праксу и стимулише
развој професије социјалног рада.

1. Видановић, И. (2008): "Терапијски модели социјалног рада ", (треће ауторско издање), Београд.

2. Влајковић, Ј. (1992): “Животне кризе и њихово превазилажење”, Нолит, Београд;

3. Роџерс, К. (1985): “Како постати личност”, Нолит

Похађање наставе 5 бод. Домаћи задатак 30 бод. Завршни испит 40 бод.
Активност на настави 5 бод. Колоквијум 20 бод.

Предавање, вежбе, практичан рад (30% теорија, 70% остали облици рада)
Самосталне активности, вежбе на терену, групне активности према интересовању – израда
самосталног семинарског рада.