Педагошка ресоцијализација

Циљ изучавања предмета Педагошка ресоцијализација је упознавање студената са мјестом, улогом и функцијом педагошке ресоцијализације, sa општим и посебним програмима ресоцијализације, преваспитним третманом, као и оспособљавање за дјелотворан пенолошки третман и педагошку ресоцијализацију особа друштвено неприхватљивог понашања.

Оспособљеност студената за упознавање нових сазнања о педагошкој ресоцијализацији и предмету њеног проучавања, да се оспособе да та сазнања и даље развијају, те да их у пракси користе; да спознају достигнуте могућности и границе ресоцијализације и њеног васпитно-корективног дјеловања на личност преступника. Такође, један од кључних исхода јесте да се студенти упознају са програмима ресоцијализације кои се примјењују у савременим пенолошким системима

1. Појам, значење, историјска и савремена одређења педагошке ресоцијализације;
2. Васпитање и социјализација у породици, образовним институцијама, групи вршњака, ширем друштвеном контексту;
3. Криминогена инфицираност адолесцената и њена обиљежја;
4. Друштвено неприхватљива, девијантна, маргинална и зависничка понашања адолесцената;
5. Организација и функционисање пенолошких установа;
6. Преваспитање и ресоцијализација;
7. Егзогени и ендогени фактори ресоцијализације;
8. Педагошка ресоцијализација особа друштвено неприхватљивог понашања;
9. Пенолошки третман;
10. Врсте и начин сповођења институционалног преваспитног третмана у пеналним установама;
11. Програми ресоцијализације осуђених лица у свијету;
12. Улога социјалног радника у програмима ресоцијализације;
13. Облици, садржаји, фактори, мјере, поступци педагошке ресоцијализације;
14. Методе преваспитног рада које се користе у оквиру програма ресоцијализације;
15. Васпитно-поправни домови или социо-педагошки ментори.

1. Macanović, N. (2011). Resocijalizacija osuđenih lica. Banja Luka: Besjeda

2. Jovanić, G. (2017). Kazni, zatvori, zaposli. Beograd: Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.

3. Jovanić, G., Petrović, V., & Macanović, N. (2020). Freedom deprivation in prisons of Serbia. Journal of Investigative Psychology Offender Profiling, 1-18. doi: 10.1002/jip.1540. Internal Article ID: 16660419. Online ISSN:1544-4767.

4. Macanović, N., Šindić, A. (2019). Dječija igraonica u KPZ Banja Luka kao faktor očuvanja porodičnih odnosa. U Zborniku: Položaj marginalizovanih grupa u društvu, str. 213 – 223. Banja Luka: CMZ.

5. Macanović, N., Nadarević, D. (2014). Penološka andragogija. Banja Luka: Evropski defendologija centar.

Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.

Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама. Приказивање видео метеријала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.