Системи информисања

Циљ изучавања овог предмета јесте стицање знања о квалитету и структури активног, институционалног и пасивног, ванинституционалног дела информационо-комуникационог система (ИКС), као и упознавање са значењем ових појмова у медиологији и комуникологији. Као активни агенси ИКС-а представљају се држава (као извор информисања, као регулатор за сферу информисања и медија и држава као субјект у међународном комуницирању), потом политичке партије (настанак, активности, циљеви, предизорно и изборно деловање, спиновање и политичка комуникација) и религијске организације као активни чиниоци ИКС који могу да утичу на обим и трајање информације. Поред тога, предмет обухвата и наставне целине које се баве последицама деловања оглашивача, рекламне индустрије и ПР на медијску продукцију и новинарско поље деловања (Пјер Бурдије). Примајућа структура ИКС анализира се као сегмент који поседује мању комуникациону моћ и која представља поље човековог избора, односно право на учешће или искључивање из процеса друштвене и политичке комуникације. У оквиру ове структуре разматрају се три врсте колективитета који се међусобно квалитативно разликују: маса, публика и јавност.

Студенти ће се упознати са широким контекстом савременог тумачења информационих система као институционилних и ванинстиуционалних сегмената друштва. Упознаће се са неким најважнијим моделима друштвеног комуницирања, како би боље разумели структуру и процес друштвене комуникације. Студентима ће се дати на увид савремена тумачења државе и њене улоге у медијској сфери, те ће студенти моћи да препознају нека мање видљива деловања у сфери медијске и политичке комуникације. Изучавање природе деловања политичких партија и њиховог међуодноса са медијима и јавношћу, студенти ће кроз теоријску анализу и симулацију ситуација, бити оспособљени да у друштвеној стварности препознају нек важан појаве које утичу на квалитет јавног и масовног информисања; као што је појава спиновања, притисака, „побуне масе“, фрагментиране јавности и друго.

Теоријско разматрање појма информација и савремени атрибути информације. Претпоставке и настанак информацијско-комуникацијског система (ИКС). Сапирова подела. Кастелсова схватања феномена дуалног града. Дефинисање појма и предмет изучавања ИКС. Модели ИКС система. Детерминанте ИКС. Држава и медији. Друштвене групе као детерминанте ИКС. Феномен спин доктора и спиновања. Тест 1 Власници капитала и оглашивачи у ИКС. Недеља за семинарске радове. Религијске организације као агенси ИКС. Мањине и медији, медији мањина. Професионалне групе комуникатора. Маса, публика, јавност и ИКС. Test 2. Интернет и комуникација. Настанак интернета, интернет сервиси. Медији на интернету, онлајн комуникација. Сајбер простор и јавна сфера

1. Татјана Тапавички Дуроњић (2017). „Дигитални информациони системи, медијски приступ“. Факултет политичких наука Универзитета у Бањој Луци: Бања Лука. Суботић, Оливер (2011). ”Информационо контролисано друштво”. Београд/Стари Бановци: Бернар. Мирољуб Радојковић / Бранимир Стојковић, (2004). „Информациoнo-комуникaциони системи“. Београд: Clio.

2. Љубиша Деспотовић и Зоран Јевтовић, (2019). „Геополитика медија", Нови Сад. Dominik Mojsi, (2016). "Geopolitika televizijskih serija", Beograd: Cllio.

3. Допунска литература: Слободан Рељић, (2013). "Криза медија и медији кризе". Београд: Службени гласник.

Процењивање и оцењивање студентског рада и знања одвија се путем колоквијума (2), самосталних студентских радова и завршног, усменог испита. Поред способности да се репродукује садржај предмета, посебно се проверава способност аналитичког мишљења и повезивања идеја.

Предавања ex cathedra, интерактивност појединца, групни радови, вежбе, консултације, укључивање у пројектни рад (кад је то могуће).