Теорије комуницирања

На овом предмету студенти се упознају са савременим приступима у теорији комуницирања. Студенти прво разматрају природу и улогу теорије, најважнија мјерила за вредновање теорије, као и главне таксономије теорије комуницирања. Након увида у најважнија конститутивна истраживања и теорије, савремене теорије се разматрају у свјетлу комуникацијских тема и проблема у различитим друштвеним контекстима, односно у свјетлу различитих метатеоријских приступа темама и рјешењима проблема. Кроз расправу о различитим тумачењима природе и функције људског комуницирања студенти разматрају примјену теорија, како у појединим областима свакодневног друштвеног живота, тако и у научним истраживањима. Предмет заокружује разматрање даљег развоја теорија комуницирања.

Након похађања предмета, студентима су јасни најважнији појмови и приступи у теорији комуницирања. Студент умије да практично примијени поједине теорије у различитим контекстима савременог друштвеног живота, као и у тумачењу и истраживању комуникацијских појава.

1. Теоријско поимање и објашњење комуницирања; Разматрање теорије и научног мишљења;
2. Филозофска питања у теорији комуницирања; Основна мјерила за вредновање теорија;
3. Различити приступи и таксономије у теорији комуницирања; 4. Утврђивање материје;
5. Историјски коријени и развој комуникологије и теорије комуницирања;
6. Теорије језика и значења;
7. Теорије невербалног комуницирања и тумачења значења;
8. Утврђивање материје;
9. Реторичке, наративне и теорије драматизације;
10. Теорије интерперсоналног комуницирања;
11. Теорије комуницирања у малој групи;
12. Утврђивање материје;
13. Медијска теорија и теорије нових медија;
14. Критичке теорије комуницирања;
15. Закључно разматрање

1. Griffin, E., Ledbetter, A., и Sparks, G. (2019). A first look at communication theory (10. изд.). McGraw-Hill.

Провјера знања ће се вршити током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра, из испита, у вријеме редовних испитних рокова. Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквија (по 20 бодова), писменог рада и презентације (10 бодова) и редовног и активног похађања предмета (5 бодова). На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Колоквиј је писмени тест који се изводи у току семестра. Писмени рад је истраживачки рад о једној теорији. На завршном испиту се провјерава знање из цијелог градива. Завршни испит носи највише 50 бодова.

Настава на предмету ће се изводити представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем заданих материјала и писањем колоквија и радова из предиспитних обавеза. Темељна предметна обавеза за све студенте је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и писање предиспитних обавеза у току семестра. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета (потпис), студент(ица/киња) може укупно изостати највише три седмице, односно 20% наставе свих часова предавања и вјежби на предмету (12 часова).