Међународно јавно право

Предмет се бави правном облашћу међународног права уопште, са акцентом на изучавање међународног јавног права, као посебне гране права. Широка материја јавно-правних односа, коју обухвата међународно јавно право као развијена грана права представља нуклеус предмета. Садржински, предмет можемо подјелити у три области: 1) правно-теоријско одређење међународноправног поретка, природа, садржина и извори међународног права, међународноправне теорије и посебна доктринарна питања, 2) појам и структура међународне заједнице, аспекти међународноправног субјективитета, пространства у међународноправном поретку, разграничење надлежности и одговорност у међународном праву и др.; 3) разматрање важења и примјена међународног права те ријешавање спорова и проблеми рата у међународном животу, општа питања заштите људских права и др. Такође, посебно мјесто заузимају подгране међународног јавног права као што су међународно уговорно, дипломатско-конзуларно, хуманитарно право, право мора, космичко право и др. и њихово стварање, развој, кодификација, садржина и примјена. Предмет се бави теоријским проблемима науке о међународном праву, историјским развојем међународних односа и међународног јавног права, те савременим међународноправним поретком и позитивно-правним међународним актима. Предмет међународно јавно право обједињује теоријско-правне, упоредно-правне, емпиријске, историјске, философске, социолошке, политиколошке и правно-политичке аспекте изучавања предметне материје.

Исход учења је стицање знања из области међународног јавног права и синтетизовање савладане материје са предходним знањима из других предмета које је студент апсолвирао. Такође, један од битних исхода је и изградња сопственог мишљења у вези предметне материје, као и савладавање теоријских дилема у кореспонденцији са практичним приступом, те савладавање методолошких основа у изучавању предмета уопште, како би студент могао користи стечена знања и вјештине у самосталном изучавању ове сложене и динамичне цјелине, али и науке уопште.

1. Појам, међународног права и одређење међународноправног поретка; 2. Структура и функционисање међународноправног поретка; правне и политичке контроверзе, проблеми и процеси; 3.Однос међународног и унутрашњег права; теорија и пракса; 4. Извори међународног права; појам, класификација и кодификација; 5. Међународно уговорно право; закључење, примјена и ревизија међународних уговора; 6. Простор у међународном праву; државна територија, границе, ријечна област, поморска област, ваздушни простор, космос; 7. Појам субјеката међународног права; 8. Држава у међународном праву, елементи државноправног субјективитета; 9. Права и дужности државa, проблеми суверености држава, признање држава, признање влада, сукцесија држава; 10. Квазидржаве као субјекти међународног права; неопротекторати, државотворни ентитети, интернационалне територије; 11. Дипломатско право и дипломатско представљање; појам, извори, кодификација, органи унутар државе за вођење међународних односа; 12. Дипломатско-конзуларно право; сталне дипломатске мисије, мултилатерална дипломатија, конзулати; 13. Правни субјективитет међународних организација; појам, природа, елементи и врсте; 14. Појединац као субјект међународног јавног права, општа питања заштите људских права, одговорност појединца у међународном праву, положај човјечанства у међународном праву; 15. Међународно ратно (хуманитарно) право; оружани сукоби, правила ратовања и лица, установе и објекти заштићени у оружаним сукобима.

1. Б. Кривокапић, Међународно јавно право, Београд, 2017.

2. М. Савић, Дипломатско-конзуларно право и међународноправни поредак – развојни пут међудржавних односа, PPGD Comesgrafika, Бања Лука, 2016.

3. М. Савић, Међународноправни поредак у 21. Вијеку: нека од теоријских питања односа државе и међународног права, ИЗАЗОВИ И ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА ПРАВНИХ СИСТЕМА У XXI ВИЈЕКУ - ЗБОРНИК РАДОВА, Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, 2023.

4. М. Савић, Савремени међународноправни поредак – држава, право и политика, Зборник радова са XII Научног скупа: „Правне празнине и пуноћа права“, Правни факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 2024.

5. С. Аврамов – М. Крећа, Међународно јавно право, Београд, 2008.

Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквијума и једног истраживачког рада, а активност студената се исказује кроз писање и презентовање истраживачких радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквијума по 20 бодова, истраживачки рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.

Настава и вјежбе на предмету ће се изводити представљањем тема и интерактивном комуникацијом са студентима у оквиру питања из материје према наставном плану и програму. Излагање заданих материјала, писање колоквијума те реализација конкретних тема обухватајући предиспитне обавезе биће обухваћено фондом часова. Обавезе студената су одређене према циљу предемета и обухватају: редовно похађање наставе, учествовање у предвиђеним дискусијама, реализовање радова сходно задатој теми, као и приступање општим тестовима знања. Да би стекао услов за овјеру уредног похађања предмета, редовни студент(ица/киња) може укупно изостати највише три недјеље, односно 20% наставе из предмета.