Теорија сателитског позиционирања

Стицање теоријских знања о мјерењима, изворима грешака и математичким моделима позиционирања коришћењем вјештачких сателита Земље.

Студенти разумију принципе ГПС мјерења, изворе грешака и начин њихове обраде. Упознати су са основним моделима ГНСС позиционирања.

Предавања: Увод, потреба за прецизним позиционирањем. Моделовање кодних и фазних псеудодужина. Моделовање геометријског растојања. Моделовање стања осцилатора сателита и пријемника. Моделовање релативистичких утицаја. Моделовање јносферске рефракције. Моделовање тропосферске рефракције. Моделовање положаја фазних центара антена. Функционални модел линеарних комбинација. Функционални модел фреквентних комбинација. Стохастички модел сателитских GNSS мјерења. Методе рјешавања фазних неодређености. Матемтички модел прецизногапсолутног GNSS позиционирања (PPP) и примјене. Математички модел прецизног релативног кинематичког GNSS позиционирања и примјене. Математички модел прецизног мрежног GNSS позиционирања и примјене. Вјежбе: Одеђивање положаја сателита у произвољном тренутку времена. Обрада временских серијагрешака часовника. Рачунање јоносферске корекције стандардним моделом. Рачунање тропосферске корекције различитим моделима. Моделовање положаја фазних центара антена. Функционални модел линеарних комбинација. Функционални модел фреквентних комбинација. Стохастички модел сателитских GNSS мјерења. Рјешавање фазних неодређености. Обрада мјерења за прецизно апсолутно позиционирање. Обрада мјерења за прецизно релативно позиционирање. Обрада мјерења за прецизно мрежно позиционирање.

1. Благојевић, Д.:Терија сателитског позиционирања, писана предавања, Београд, 2010.

Похађање наставе
Елаборат
Завршни испит

Настава се одвија кроз предавања, рачунарске вјежбе, консултације, самостална израда обавезних задатака. Провјера знања; вођена и самостална израда обавезних задатака и израда елабората; завршни испит – у писменом облику.