Рурална социологија

Предмет Рурална социологија настоји теоријски и историјски да укаже на суштинске односе и процесе развоја сељачког друштва на нашим просторима као примарне друштвене заједнице из које се даље развијају општине и урбане средине као више фазе друштвеног развоја. У предмету се анализирају теоријски и истраживачки доприноси претеча социологије села, али се даје и темељно одређење специфичних појава и процеса по којим се село разликује од града. Обрађују се установе и институције сељачког друштва као и структура друштвених и породичних односа, специфичности у подјели рада, односи традиционалне и модерне културе, аграрна и рурална друштвена структура различити историјски догађају који су реконструисали село као што су аграрне реформе итд. Посебно се у предмету анализирају савремени аспекти могућности одрживости села и сељачког друштва и упоредна анализа истих процеса у земљама Европе.

Студенти ће моћи разумијевати и анализирати категоријалне појмове о селу и сељачком друштву, те уочавати могућности и начене унапређења истог. Исходиште предмета свакако се препознаје и у постављању темељних сазнања о вриједносном карактеру сељачког друштва у Републици Српској као потенцијалу за пољопривредну и привредну стабилност цијелог друштва.Студенти ће бити оспособљени да вреднују традиционалну сеоску култура и да схвате односе и процесе који се одвијају у сеоској средини као и да формирају вриједносне ставове о важности одрживости истог.

1. Предмет и методе социологије села
2. Претече и оснивачи социологије села (Караџић, Ђорђевић, Вукосављевић)
3. Етносоциолошка проучавања Ј. Ердељановић, социјализам С. Марковић, етногеографска проучавања Ј. Цвијића
4. Задругарство Михајла Аврамовића
5. Историјски настанак и развој села
6. Врсте и типови села и сеоска друштвена структура
7. Аграрана и рурална друштвена структура (први колоквијум)
8. Сеоске установе и институције
9. Сеоска култура и обичаји
10. Аграрне реформе
11. Село између модернизације и традиције
12. Савремено село под изазовом савремених услова и времена
13. Могућности опстанка села и реформе сеоског начина живота и рада
14. Посљедице укрупњавања земљишних посједа (други колоквијум)
15. Село без сељака

1. Шљукић, С. (2015). Село у социолошком огледалу. Нови Сад: Mediterran Publishing

2. Шљукић, С., Шљукић, М. (2015). Земља и људи, Нови Сад: Mediterran Publishing.

3. Митровић, М. (1998). Социологија села. Београд:СДС.

4. Цифрић, И. (2003). Рурaлни рaзвoj и мoдeрнизaциja: прилoзи истрaживaњу рурaлнoг идeнтитeтa. Сoциoлoгиja сeлa, 42 (165/166), 413-438.

5. Хoџић, A. (2006). Сeлo кao избoр. Зaгрeб: ИДИЗ.

Студенти у току семестра имају два колоквијума (по 20 бодова) и имају обавезу да презентују семинарски рад или реферат по заданој или самостално одабраној теми (5 бодова). За присуство настави и вјежбама остварују максимално 5 бодова. Усмени дио испита се изводи у раније дефинисаним терминима испитних рокова

Користе се вербалне методе и то монолошка, дијалошка и метода дискусије. Такође се користи и метода илустрације. Методе писмене провјере знања користе се кроз колоквијуме, док се испит одржава усмено.