Савремено новинарство и јавни дискурс

Разумијевање основних детерминанти савременог новинарства и изазова у савременим медијима који угрожавају слободу говора, културу дијалога и конструктивну критику. Разумијевање савременог новинарства у односу на политику, културу и науку, и природе њиховог међуодноса. Разумијевање опструктивних образаца у контексту доприноса демократичности јавног комуницирања и институционалних и професионалних механизама у заштити слободе говора.

Студенти ће бити оспособљени да идентификују и примјењују професионалне стандарде значајне у контексту развијања културе говора и дијалога у јавном дискурсу, те да њиховим разумијевањем и примјеном допринесу опструисању негативиних трендова у савременом новинарству који воде ка њиховом угрожавању, таблоидизацији и сензационализму. Студенти се оспособљавају да разликују информисање као дјелатност од јавног интереса и од пропаганде као задовољавања неког партикуларног интереса.

1. Детерминантне савременог новинарства; 2. Слојеви јавног дискурса; 3. Језик савремених медија; 4. Медијска еристика и јавни дискурс; 5. Проблем одсуства аутентичног дијалога у медијима; 6. Слобода говора, култура дијалога и критика у савременом новинарству; 7. Етички принципи у јавној комуникацији; 8. Савремено новинарство и политика; 9. Савремено новинарство и култура; 10. Савремено новинарство и наука; 11. Таблоидизација и сензационализам у савременом новинарству; 12. Опструктивни обрасци у унапређењу демократичности јавног комуницириња; 13. Технике прикривања пропаганде; 14. Савремено новинарство и рецепцијски подсистем; 15. Институционална и еснафска заштита слободе медија.

1. Фоа, М. (2017). Господари медија: спин доктори и манипулација јавношћу у служби власти.

2. Станојевић, Д. Ж. и Ђорђевић, М. М. (2020). Медији и живот без смисла. Београд: Clio.

3. Станојевић, Д. (2009). Медијска еристика и јавни дискурс. Београд: Сербика.

4. Англер, М. В. (2019). Увод у научно новинарство. Београд: Центар за промоцију науке.

5. Кастелс, М. (2014). Моћ комуникација, Београд: Clio.

Провјера знања вршиће се током семестра, у виду предиспитних обавеза, као и на крају семестра у форми усменог испита за вријеме редовних испитних рокова.
Предиспитне обавезе се састоје из: два (2) колоквијума (по 20 бодова), једног (1) семинарског рада на задану тему и његове презентације на часу. На предиспитним обавезама може се укупно освојити највише 50 бодова. Колоквијуми се састоје из писмених радова који се изводе у току семестра. Наставник ће на почетку семестра ближе објаснити начин извођења и термине колоквијума.

Настава на предмету ће се изводити представљањем тема и разговором о питањима из наставне материје, као и читањем заданих материјала и писањем радова из предиспитних обавеза.
Темељна предметна обавеза за све студенте је редовно похађање наставе, читање наставних материјала и израда предиспитних обавеза у току семестра.