Коришћење водних снага

Упознавање студената са основним типовима и карактеристикама ХЕ и њиховом улогом у ЕЕС. Упознавање са типовима турбина, склоповима агрегата и њиховим карактеристикама. Разматрање основних елемената захватних грађевина, деривација и машинских зграда. Разматрање улоге у ЕЕС, типова и објеката реверзибилних хидроелектрана.

Оспособљавање студената за примjену стечених знања о пројектовању хидроенергетских система (деривационих и прибранских) у пројектантској пракси.

Водне снаге у оквиру комплексне енергетике. Физичке основе искоришћења водних снага.. Типови ХЕ и класификација диспозиционих решења. Хидроенергетски потенцијали. Електроенергетске карактеристике ХЕ. Карактеристике ЕЕС. Економске карактеристике ХЕ. Вредновање и оптимално димензионисање ХЕ. Акумулациони базени и регулисање протока у њима. Подjела турбина. Типови турбина (Пелтонове, Францисове, Капланове, пропелерне, дијагоналне, цjевне турбине). Радни процеси у турбинама. Доводни и одводни елементи турбинског блока (спирала, дифузор). Проблем кавитације. Побјег турбине. Хидрогенератори. Избор типа и параметара агрегата. Систем затварача: површински и дубински затварачи, затварачи улазних грађевина, водостанске затварачнице, предтурбинске затварачнице, дифузорски затварачи. Захватне грађевине у акумулацији. Речни захвати. Каналске деривације. Деривациони тунели. Цjевоводи. Нестационарни феномени у деривацијама под притиском. Водостани. Нестационарни феномени у каналским деривацијама. Специјални објекти у хидроенергетским постројењима (таложнице, објекти за рибе). Машинске зграде (МЗ) - диспозициона и конструкцијска решења. Основни садржаји МЗ. Висински положај МЗ. Машинске хале. Пратећи уређаји и системи у МЗ. Стабилност МЗ. Спој МЗ са доњом водом.

1. Б. Ђорђевић, Хидоенергетско коришћење вода, Грађевински факултет, Београд, 2001

2. Б. Ђорђевић, Коришћење водних снага - Објекти хидроелектрана, Научна књига и ГРФ, 1989

3. Т. Дашић и Б. Ђорђевић, Хидроенергетика - кроз решавање конкретних проблема, ГРФ, 2009

Присуство настави (обавезно) - 5 бодова
Израда рачунског задатка - 25 бодова
Писмени дио испита - 30 бодова
Усмени дио испита - 40 бодова

Теоријска настава се изводи аудиторно кроз предавања уз помоћ презентационе технологије. Практична настава се изводи аудиторно кроз објашњење појединих методских јединица (дијелова елабората) и кроз самосталан рад студената на изради добијеног задатка (елабората) уз консултацију са наставником.