Архитектура рачунарских система

Акроним
1Ц18ТНС1006
Статус предмета
обавезан
Семестар
3
Фонд часова
2П + 2В
Број ЕСПБ
6.0
Студијски програм
Техничко васпитање и информатика
Модул
Техничко васпитање и информатика - наставни смјер
Тип студија
Академске студије првог циклуса
Наставник (предавач)
Наставник/сарадник (вјежбе)
Условљност другим предметима / Облик условљености

Нема података

Циљеви изучавања предмета

Упознавање са основним појмовима и везама између њих, а који се односе на архитектуру и организацију рачунара;
Упознавање са математичким концептима похране и представљања података;
Упознавање са рачунарском аритметиком;
Упознавање са логичким основама обраде података на рачунару;
Проучавање конструкције и функционалности рачунарског процесора, укључујући разматрања која се односе на скупове инструкција;
Упознавање са машинским инструкцијама и језиком асемблера;
Проучавање различитих типова меморије у рачунарским системима;
Проучавање магистрале и повезница које омогућују комуникацију хардверских компоненти;
Проучавање У/И подсистема;
Упознавање са алгоритмима за откривање и корекцију грешака;
Постављање темеља за праћење курса Увод у организацију и архитектуру рачунара 2;

Исходи учења (стечена знања)

Студенти требају да овладају сљедећим:
познавање историјата развоја информационих технологија;
познавање генерација електронских рачунара;
разликовање дигиталних и аналогних рачунских технологија;
познавање функционалних карактеристика рачунара;
познавање рачунарског представљања података;
способност да се ручно изврше основне аритметичке операције над цијелим бројевима у различитим бројчаним системима и у различитим облицима означених бројева;
познавање стандарда IEEE 754;
вјештина да се на различите начине минимизује задата логичка функција;
вјештина да се конструише и на одговарајући начин графички представи простија комбинаторна или секвенциона мрежа;
познавање значаја, историје настанка, и карактеристика Фон Нојмановог концепта рачунара;
познавање основа организације рачунарског процесора (централне јединице за обраду података);
познавање меморијске хијерархије;
познавање основних У/И модула и операција које их карактеришу;
познавање основних алгоритама за проналажење и корекцију грешака;
основи писања програма на машинском језику;
разликовање архитектуре и организације рачунара.

Садржај предмета

1. Основни појмови. Историјат развоја рачунарских система. Увод у математичке основе похране података. 2. Бројеви и њихов запис. Превођење између различитих бројчаних система. Представљање означених бројева. 3. Цијели бројеви и цјелобројна аритметика. 4. BCD бројеви. Паковани и непаковани запис. 5. “Реални” бројеви и реална аритметика. 6. Дигитализација. Представљање текста у рачунару. Представљање звука. Представљање слике. 7. Основи дигиталне логике: Булова алгебра, логички елементи, минимизација логичких функција. 8. Комбинаторне и секвенцијалне мреже. 9. Фон Нојманов концепт рачунара. Оперативна меморија. 10. Магистрала. Улазни/излазни уређаји. 11. Централна јединица за обраду података (процесор). Вишепроцесорски системи. 12. Откривање и корекција грешака. 13. Увод у машинске инструкције.

Литература
  1. Ненад Митић, Увод у организацију рачунара, Математички факултет, Београд, 2013. ISBN: 978-86-7589-079-9

Облици провјере знања и оцјењивање

Lectures: combination of oral and textual methods, with a frontal form of teaching. Exercises: demonstrative-illustrative methods, with a mass form of teaching. Consultations: an individual form of teaching.

Методе извођења наставе

Предавања. Вођена дискусија. Аудиторне вјежбе.