Студио пројекат 1 - Човјек и простор

Циљ наставе је да се студент у најширем смислу упозна са сложеношћу односа човјека и простора,
човјека и архитектуре, да би могао да артикулише елементе архитектуре и разумије унутрашњи
простор, те логику његовог настанка. Истовремено се упознаје са: елементима техничког цртежа,
нивоима и садржајем пројектне документације, техникама техничког, графичког и ликовног
представљања у архитектури. Настава пружа могућност студенту да овлада практичним искуством
визуелног представљања и транспоновању архитектуре, природе и урбаног окружења, као и
визуелним комуникацијама којима студент може да се изражава у области архитектуре. Развој
визуелне културе која чини фундус у образовању будућих архитеката, и упућивање у методе поимања
обликовања, простора и принципе графичког представљања просторних појава. Проучавање и развој
цртежа као основног средства и елемента ликовног изражавања.
Поред наведеног, циљ наставе је да студенти правилно разумију улогу архитектуре у историјском
моменту у којем живимо и пружи студентима преглед архитектуре данас и њен значај за развој
друштва у цјелини.

Појмовник и функције елемената архитектуре, план и дијаграм организације простора, функционална
шема простора и функције архитектонских елемената;
Упознавање са мјерилом и начинима приказивања простора: тлоцрти, пресјеци, перспектива,
аксонометрија, истраживање модела, кроз алате и методе представљања у архитектури, макета у
архитектури;
Биљежење и представљање личног доживљаја архитектуре, амбијента уз познавање основних
појмова који дефинишу грађену средину и услове њене егзистенције и упознавање са основним
принципима контекстуалног пројектовања (природно-физички, културолошки и технолошки
контекст);
Разликовање пропорција и међусобног односа елемената, приказивање перспективе и
перспективних скраћења, уочавање извора освјетљења и приказивање промјене линије условљене
различитим освјетљењем и креирање и транспоновање облика и простора;
Примјена практичних искустава у ликовном представљању, стицање знања о појму архитектуре као
једне од најстаријих људских дјелатности и стварање основе за изучавање општих теоријских,
практичних, инжењерских и примјењених наука неопходних за савладавање и усвајање образовања
из области архитектуре.

Упознавање са онтолошким основама архитектуре, занимањем архитекте и архитектонским стваралаштвом уопште, уз преглед архитектуре као плода људског рада, размишљања и начина живота и упознавање са еволуцијама архитектонске дјелатности и питањем шта је архитектура данас; Архитектура као техничка и умјетничка дисциплина, човјек и простор, мјере људског тијела,пропорција, златни пресјек, те истраживање простора, величине и односи у архитектури; Комуникације (кретање и сагледавање унутар објекта и у широј урбаној или природној цјелини, хијерархија и организација простора, функције простора и функционалне цјелине, те појам грађене средине (природа, човјек, култура, грађена средина, архитектура и грађена средина); Технички цртеж и визуелне методе предствљања у архитектури, цртеж. Компоновање цртежа. Постављање цртежа. Основни елементи цртежа: смјер, покрет и пропроција, конструкција цртежа, елементи кретања цртежа по хоризонтали и вертикали, елементи геометрије, примјена перспективе у цртежу и њене законитости; пропорција. Проучавање линије као основног средства у грађењу цртежа и формирању композиције; Формирање цртежа са основном егзистенцијом форме, форме у простору и форме у грађењу јединства цртежа, линија и њена егзистенција у условима црно бијелог у цртежу. Извор освјетљења и све законитости са постојећим условима освјетљења. Промјене линија условљене различитим осјветљењем. Промјене интензитета освјетљења, структура предмета у условима освјетљења.

1. Бранислав Миленковић, „Увод у архитектонску анализу 1 и 2“

2. Коста Богдановић „Увод у визуелну културу”, „Поетика визуелног“

3. Васић. П: Увод у ликовне уметности, Факултет ликовних уметности, Београд, 1968.

4. Нојферт Е., Архитектонско пројектовање, Грађевинска књига Београд 2002.

5. Антал, Кушнир, Сламен, Архитектонска графика, Техничка књига Загреб 1972.

Од студента се очекује редовно похађање свих сегмената наставе и активно учествовање у раду на
вјежбама, дискусијама, презентацијама и разради пројекта.
Услови за предају завршног елабората су: редовно похађање предавања, вјежби и урађени сви
графички задаци у току семестра.

Интерактивни наставни процес кроз предавања, радионице вјежбе и консултације. Документовање
(снимање) простора. теренска настава. Предавања на лицу мјеста („in situ“) током стручних
обилазака.
Континуирано пројектовање и стварање квалитетних графичких прилога подразумјева индивидуално
вођење кроз процес пројектовања.