Упоредни политички системи

Кроз изучавање овога предмета студенти продубљавају знања која су стекли на претходној години и уче да из другачијег угла сагледавају концепте и институте које су упознали кроз неке друге предмете; Tакође студенти се уче употреби компаративне методе.
Конкретни наставни циљеви су:
- упознавање студената са цјелином политичког система и процеса који се у њему одвијају као и детаљно знање о најважнијим појмовима из ове области;
- развијање способности за критичко размишљање о актуелним политичким процесима;
- анализа политичког процеса и поступака како се долази до проведивих политика у појединим областима.

Послије успјешно завршеног похађања предмета студенти би требали да имају
- знања о најважнијим теоријским категоријама политичког система и политичког процеса, те
- способност да теоријска знања примијене на политичку праксу тј. да самостално анализирају функционисање актуелних политичких система, да вреднују савремене идеологије и разумијевају одвијање политичког процеса те доносе закључке о томе.

1.Појам политичког система, његова структура и елементи те структуре; политички систем и политика; 2.Методе проучавања политичких система; 3.Политички систем и религија; држава и црква; 4.Политичке идеологије; 5.Демократија; 6.Политичка култура; 7. Држава и политички систем; проблеми савремене државе; 8.Политичке партије: њихове функције у пол. систему, развој, класификација, организација, финансирање; 9.Јавно мњење; интересне групе; лобирање и заговарање (advokacy); NGO; 10. Политичко представљање и представничка тијела; 11.Избори, изборно понашање грађана и изборни системи; 12. Парламентаризам; предсједнички и семипредсједнички системи; скупштински систем; политички системи земаља у развоју; 13. Транзиција и глобализација; 14. Проблеми политичког развоја; 15.Примјери компаративне анализе политичких система:Велика Британија и САД.

1. - Г. А. Алмонд., Г. Б. Пауел., Р.Ј. Далтон., К. Стрем., Компаративна политика данас, ажурирано девето издање, МАТЕ, Загреб, 2018. (нека поглавља)

2. - Е. Хејвуд, Политика, Клио, Београд, 2004. (нека поглавља)

3. - Е. Хејвуд, Политичке идеологије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005. (нека поглавља)

4. - R. Hague., M.Harrop., S.Breslin., Компаративна владавина и политика, Загреб, 2001. (нека поглавља)

Током семестра врши се провјера знања кроз два писана колоквијума (по двадесет бодова) и кроз разговоре са студентима током предавања и вјежби. Завршни испит је усмени и покрива читаво градиво. Преко предиспитних обавеза студент може да оствари максимално педесет бодова (два колоквијума по 20 бодова + присуство предавањима и активност на вјежбама 5 бодова + семинарски рад 5 бодова) и још 50 бодова на усменом испиту.

Будући да је предмет теоријске нарави настава се изводи једним дијелом кроз предавања али и кроз дебате и разговор те кроз јавни заговор одређених проблема.