Заједничка спољна политика Европске уније

Циљ изучавања предмета Заједничка спољна политика Европске уније је упознавање са
основним принципима функционисања једне од најзначајнијих политика у политичком
систему ЕУ. ЗСП је заснована на међународном систему који подразумијева
мултилатералну сарадњу, одржив економски, друштвени и еколошки развој,
обезбјеђивање сигурности, независности и интегритета Уније те подстиче интеграцију
свих земаља у свјетску економију. Студенти ће се кроз овај предмет упознати са
дјеловањем Европске уније у свијету како би боље разумјели савремена али и будућа
кретања.

Студенти ће након слушања овог предмета стећи основна знања о настанку и развоју
Заједничке спољне политике кроз институционалну мрежу Европске уније и моћи ће
разумјети актуелна дешавања у оквиру ове политике. Што се тиче практичних знања
којима ће студенти овладати, она се односе на боље разумијевање политичких одлука на
нивоу Уније и бољу процјену будућих дешавања у оквиру исте. Студенти ће се
оспособити и за самосталне писмене анализе.

Европска унија као стратешки актер;
Свјетски интереси – односи (ЕУ-Русија, ЕУ-САД, ЕУ-Кина);
Развој заједничке спољне политике ЕУ (покушаји успостављања колективне
одбране прије Хладног рата, Бриселски уговор, Западноевропска унија, ЕОЗ, План
Фуше, науспјешна Европска политичка сарадња;
Заједничка спољна политика од Рима до Европског устава;
ЗСП у Уговору о ЕЕЗ;
ЗСП у Јединственом европском акту;
ЗСП у Уговору из Мастрихта;
ЗСП у Уговору из Амстердама;
ЗСП у уговору из Нице;
ЗСП у Уговору о Уставу за Европу;
Институционализација заједничке спољне политике ЕУ (циљеви, инструменти,
доношење одлука, органи, финансирање, безбједносна димензија);
ЗСП и Лисабонски уговор; ЕССП (EEAS) као дипломатски актер Европске уније;
ЗСП након Брегзита;
Војни капацитети Европске уније;

1. Јањевић, Милутин (2007.) Спољна политика Европске уније, Службени гласник, Београд.

2. Грбић, Владимир; Антевски, Мирослав; Тодић, Драгољуб (2013.) Финансирање и заједничке политике Европске уније, ИМПП, Београд;

3. Missiroli, Antonio ed. (2016.) The EU and the world: Players and Policies Post-Lisbon, European Union Institute for Security Studies, Paris.

Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама.
Приказивање видео материјала и документарних филмова. Семинари из литературе.
Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу.
Консултације.

Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током
читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквијума, а активност студената се
исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама,
припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На
тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова
(два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање
наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из
цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из
предиспитних обавеза и бодова са испита.