Социолошка теорија II

Стицање основног академског знања о савременим социолошким теоријама.

Савладавањем градива из овог предмета студент ће бити:
Упознат са теоријским и појмовним парадигмама и дискурсима у трећој фази историјског развоја социологије (од Фукоа до данас);
Оспособљен да влада појмовним апаратом сваке појединачне теоријске парадигме;
Оспособљен да примјењује стечена теоријска знања у разумијевању, анализи и критици свакодневних друштвених појава и процеса.

Теорија дискурзивне праксе Мишела Фукоа
• Теорија деконструкције Жак Дериде
• Теорија комуникативног дјелања Јиргена Хабермаса
• Симболички интеракционизам (Блумер, Гофман)
• Етнометодологија (Гарфинкел, Даглас, Полнер)
• Феноменолошка социологија (Шиц, Бергер, Лукман)
• Рационалистичке теорије: Теорија размјене (Хоманс); Теорија рационалног избора (Колмен, Елстер); Методолошки индивидуализам Рејмона Будона
• Теорија праксе Пјера Бурдијеа
• Феминистичка социологија (Бовоар, Бернард, Оукли, Смит)
• Теорија рефлексивне модерности Ентони Гиденса
• Теорија симулације Жан Бодријара
• Постмодернистичка теорија Жан Франсоа Лиотара
• Теорија флуидности Зигмунда Баумана
• Теорија умреженог друштва Мануела Кастелса
• Биополитичка теорија Ђорђиа Агамбена

1. Лалман, М. (2002). Историја социолошких идеја. Београд: Завод за уџбенике. • Рицер, Џ. (2009). Савремена социолошка теорија и њени класични корени. Београд: Службени гласник (одабрани дијелови). • Спасић, И. (1998). Интерпретативна социологија. Београд: Завод за уџбенике (одабрани дијелови).

Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквија, а активност студената се исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама, припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова (два колоквија по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из предиспитних обавеза и бодова са испита.

Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама.
Приказивање видео материјала и документарних филмова. Семинари из литературе. Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу. Консултације.