проф. др Владимир Рисојевић

Пројекат има за циљ да развије иновативне методе и технологије за откривање преосталих мина. То се планира постићи побољшањима и интеграцијом постојећих најсавременијих техника, наиме, обученим колонијама пчела у комбинацији са органским полупроводничким сензорских филмовима на бази експлозивне паре, и аутоматском анализом видео записа високе резолуције добијених снимањем са беспилотним летјелицама изнад минских поља...

Апроксимативно рачунање се односи на развој алгоритама дигиталне обраде сигнала који уводе незнанте апроскимације приликом нумеричких операција, при чему долази до значајне уштеде рачунарских ресусрса...

У овом пројекту предмет истраживања је пројектовање, израда и карактеризација сензора израђених на текстилу и уграђених у предмете за свакодневну употребу са могућношћу примjене за мjерење основних параметара тиjела корисника, као што су тjелесна температура, пулс у минути, крвни притисак...

• Побољшати профил инжењера телекомуникација, промовисати интердисциплинарност као одговор на потребе индустрије и допринијети напредовању у технологији, економији и друштву. • Побољшати квалитет традиционалних студија телекомуникација, пружајући додатне компетенције са циљем да се попуни јаз између универзитетског образовања и потреба тржишта на локалном нивоу...

Мисија и визија пројекта је да буде централни услужни сервис Европског облака отворене науке (ЕОСЦ), да се обавеже управљању ЕОСЦ-ом и обезбиједи укључивање на европском нивоу. Циљ пројекта је подржати развој и укључивање националних иницијатива за облак отворене науке у 15 држава чланица и придружених земаља у укупну шему управљања ЕОСЦ-ом, ширити ЕОСЦ и ФАИР принципе у заједници и исту обучавати

У Босни и Херцеговини и Црној Гори, пољопривреда је још увек у великој мери наслоњена на мануалну пољопривреду, док се доступна техничка и технолошка решења недовољно користе. Истовремено, обе државе имају добро развијене ИКT секторе који запошљавају знатан број високо образованих стручњака који развијају напредна софтверска решења...

У пројектовању и имплементацији система за обраду и анализу сигнала и података, те федеративно обучавање модела машинског учења заснованих на микрорачунарским системима или ФПГА се мора водити рачуна о многим супротстављеним параметрима као што су: процесна моћ, количина расположивог меморијског простора, пропусни опсег мреже, потрошња енергије, итд. Због тога је пројектовање и имплементација оваквих система нужно процес у којем се настоји...

Неблаговремена обавјештеност о предстојећим временским условима и промјенама вегетацијских и других радиометријских индекса проузрокује проблеме у пољопривреди. Временске прогнозе се углавном односе на шира географска подручја, и доступна су само кроз приступ Интернету или средствима јавног информисања. Овим пројектом планирано је истраживање могућности интеграције мулти‐сензорског чвора за праћење амбијенталних параметара и радиометријских индекса са машинским учењем...

Циљеви пројекта су: • Преглед савремених трендова и приступа у примјени HPC у анализи података и сигнала; • Идентификација могућности и проблема примјене EPAC у обради сигнала, слике и машинском учењу; • Заједничке пријаве на пројекте у областима EPAC, HPC, обраде сигнала и машинског учења.

Подршка успостављању и развоју предузећа, кроз механизам подршке , припрему бизнис планова, обезбјеђиванје финасијске подршке и стручног менторинга за покретање властитог бизниса за лица млађа од 30 година у области информационих технологија

Параметри животне средине (квалитет ваздуха, воде и земљишта) имају велики утицај на сва жива бића и зато је њихов мониторинг дефинисан многим међународним и националним регулативама. Уобичајени приступ у праћењу параметара животне средине је заснован на непокретним мјерним станицама које карактерише висока тачност и прецизност, али и висока цијена инсталације и одржавања. Развојем технологије појављују се комерцијално доступни сензори за мјерење параметара животне средине...

У даљинској детекцији велики број сензора непрестано снима земљину површину, са различитим просторним и спектралним резолуцијама и различитим фреквенцијама покривања. Поред традиционално кориштених платформи у задње вријеме је експанзији података ове врсте допринијело све веће кориштење беспилотних летјелица. Кориштењем беспилотних летјелица цијена снимања је постала нижа и постало је могуће снимање дијелова Земљине површине и објеката у вишој резолуцији...

С обзиром да се напредак и будућност савременог свијета базира на STEM приступу, од немјерљивог је значаја да се садашње и будуће младе генерације у БиХ кроз интерактивне поставке и радионице о овоме упознају и заинтересују и да се на тај начин омогући да иду у корак са вршњацима из региона и свијета. Неће сви они постати стручњаци за STEM, али учење само основа може им дати много дубље разумевање технологија са којима ће радити, као и алата који су им ...

Развој аутомобилске индустрије укључује опремање возила рачунарима и сензорима који су у могућности да пруже подршку приликом вожње и паркирања, као и да пруже корисне информације о стању на цестама и путевима...

Припремне активности на изради пројектног приједлога за учешће у научноистраживачком програму Европске уније HORIZON 2020 са пројектом "Bees and ICT for Life".

Активности у пројекту ће обухватити преглед релевантне научне и стручен литературе како би се утврдило стање у области и правци активности којима се може дати допринос у развоју алгоритама парадигме Edge computing. Очекивано је да ће експериментална верификација развијених алгоритама на овом пројекту показати њихову ефикасност...

рој сензора који прикупљају информације о физичком свијету, као и обим прикупљених информација су у непрестаном порасту. Када је ријеч о прикупљању велике количине података, све значајније мјесто заузимају сензорске мреже. Сензорске мреже се састоје из великог броја сензорских чворова који су густо распоређени у подручју од интереса. Према Стратегији научног и технолошког развоја Републике Српске 2012–2016. године, у три предложена приоритетна ...

Мисија и визија пројекта је да буде центарлни услужни сервис Европског облака отворене науке...

Пројекат ”NORMEDY Wearables” има за циљ истражити могућности метода дубоког учења за анализу и интерпретацију био-података прикупљених са носивих медицинских сензора, стварајући тако основе за развој метода медицинске асистенције и употребу система за даљински надзор пацијената на првој домаћој mHealth платформи...

Набавка чворова за рачунарски кластер ETFBL-CC01. U okviru NI4OS-Europe projekta predviđena je podrška za generičke i tematske servise na njihovom putu uključenja u ravnopravno prisustvo u EOSC katalogu usluga. Jedan od uslova za kvalifikaciju za ravnopravni ulazak je i postojanje odgovarajuće hardverske podloge koja mora biti u stanju izdržati obim obrade podataka smislen za evropski nivo. Da bi zadovoljili pomenute kriterijume...

Главни циљ пројекта је проналажење ефективних и ефикасних приступа и развој метода за анализу сигнала и слике заснованих на примјени машинског учења. Пројектним активностима је предвиђено да се пронађу одговори на питања око адекватног избора модела, потребне количине података за обучавање модела, избора ефикасне технике обучавања, те проналаска ефикасног начина да се обучени модел искористи за анализу нових узорака сигнала.

Проблем заосталих мина у пост-конфликтним подручјима и даље предствља огроман проблем у погледу повреда цивила и неискоришћеног земљишта. Хуманитарно деминирање је ризично, скупо и дуготрајно, а могуће су заостале мине и након деминирања. Због тога се поред уобичајених техника и процедура уводе и биолошке методе за откривање експлозива. Најновија истраживања су показала да је могуће обучити пчеле да долазе до мјеста на којима постоји експлозив...

Примарна сврха истраживања у оквиру овог приједлога пројекта је идентификација алгоритама обраде сигнала погодних за оптимизацију, уз елементе машинског учења, за имплементацију на уграђеним рачунарским системима. Методологија имплементације овог пројекта подразумијева теоретска истраживања, као и симулациону анализу, односно експерименталну верификацију..

Заостала минска поља у областима које су биле захваћене ратом још увијек представљају велики проблем из разлога повређивања људи, немогућности обрађивања таквих поља, прекида трговинских веза и комуникација. Ангажовање људи за послове деминирања је скупо, временски захтјевно, и представља велики ризик и пријетњу по људске животе...