Европски управни простор

Циљ изучавања овог предмета је да студенти стекну основна знања о организацији и
надлежностима те значају кључних институција јавне управе Европске уније као и о
начелима њиховог дјеловања и о практичним импликацијама на остваривање права и
испуњавање обавеза грађана.

Изучавањем овог предмета студенти ће спознати институционални оквир Европске уније
у области јавне управе те стећи потпуну визију концепта европског управног простора,
европских политика, стандарда и принципа у домену јавне управе чиме ће бити
оспособљени да имплементирају европски на национални управни простор.

1. Европски управни простор; 2. Историјски развој европских управних стандарда; 3. Организација управе Европске уније; 4. Управне функције у Европској унији; 5. Појам и принципи европског управног простора (поузданост и предвидивост, отвореност и транспарентност, одговорност, ефикасност и дјелотворност); 6. Примјена концепта европског управног простора у европским интеграционим процесима; 7. Савјет Европе и европски управни простор; 8. Стандарди Европског суда за људска права у области управног права; 9. Европска комисија и европски управни простор; 10. Европски суд правде и европски управни простор; 11. Омбудсман Европске уније и европски управни простор; 12. Програм Европске уније Сигма и стандарди развоја службеничких система; 13. Јавне службе и европски управни простор; 14. Јавни службеници и европски управни простор; 15. Јавне политике у Европској унији;

1. Стеван Лилић, Катарина Голубовић. " Европско управно право с освртом на управно право Србије у контексту европских интеграција", Правни факултет Универзитета у Београду, Београд, 2011. (нека поглавља)

2. Стеван Лилић, "Примена концепта европског управног простора у процесу приступања Европској унији", Зборник радова: Правни капацитет Србије за европске интеграције, Београд, 2008. (нека поглавља)

3. Зорица Вукашиновић Радојичић, "Европски службенички систем", Криминалистичко-полицијска академија, Београд, 2013. (нека поглавља)

Провјеравање знања и утврђивање колико су студенти активни у настави врши се током
читавог семестра. Знање се провјерава помоћу два колоквијума, а активност студената се
исказује кроз писање семинарских радова, уредно похађање наставе, учешће у дебатама,
припрему презентација и кроз друге облике креативног учешћа у наставном процесу. На
тај начин студенти испуњавају предиспитне обавезе кроз које могу да стекну 50 бодова
(два колоквијума по 20 бодова, семинарски рад 5 бодова те уредно и активно похађање
наставе 5 бодова). Завршни испит обавља се усмено и на њему се провjерава знање из
цијелог градива, а носи највише 50 бодова. Коначна оцјена се изводи сабирањем бодова из
предиспитних обавеза и бодова са испита.

Предавања и вјежбе са интерактивним учењем. Интерактивно учење по групама.
Приказивање видео материјала и документарних филмова. Семинари из литературе.
Писани семинарски радови. Усмени коментари и краће презентације на часу.
Консултације.